Da ne znate da su ovo stihovi iz pjesme „Moj gruntek“ naših dragih Podvinčana, vjerojatno biste pomislili da je ovaj tekst još jedna žalopojka nad tužnom zagorskom i hrvatskom stvarnošću. Iskrene, ko ne bi htel biti „gospon“, nič delati osim tu i tam dojti na radno mesto kak naši vrli zastupnici u Hrvatskom saboru.

Ak nešči zna kak najlakše dojti na pošten način u Hrvatski sabor, prosim ga da mi čim prije javi. No neme o „politike“ i „političarima“. Oni budu već platili za svoje grehe, neki v ovem a neki na onem svetu. Ak i neju, nema veze. Već je i drug Krleža zaključil da ni med cvetjem ni pravice.

Kad smo kod pravice, 15. siječnja ove godine, na dan kada su susjedni Hrvati slavili međunarodno priznanje svoje države, s kojom je naše Zagorje u odličnim federativnim odnosima, posjetio nas je učitelj Nove pravednosti i predsjednik Hrvatske dr. Ivo Josipović. Naš veliki magištrat, župan Siniša za kojega mislim da iskreno voli Zagorje i da je unatoč nekim malim felerima, čovek koji puno obečava i dokazano trudi se to ostvariti, upoznal je precednika dr. Ivu s problemima u federativnoj državi Zagorje.

– Predsedniče, kaj ne bi bile pravedne da mi Zagorci dobime tu brzu cestu koju nam obečavaju letima i nikak da ju napraviju? – pital je župan Siniša bez srama Precednika.
– Pa bilo bi pravedno. Doista bi bilo pravedno da neka sredstva iz proračuna savezne vlade uložimo i ovdje. Možda bi se i tu moglo nešto zaraditi od turizma kao u Dalmaciji? – odgovori je sramežljive Precednik, a onda je hudo pogledal našega Sinišu i kroz zube prišepnul da nišče ne čuje:
– Pa Vi opče očete cestu? Čul sam da ste se svadili i da se nemrete dogovoriti? Kakti nekim opčinama ne treba cesta pa nedaju da se ona dela prek njihovih opčin jer bi to narušile ekološku ravnotežu!
– Nije istina precedniče – usprotivi se kak pravi zagorski muž naš župan Siniša – to su Vam HDZ-ofci bili protiv – štel je male smiriti Precednika naš župan misleći da ak zaigra na stranačku kartu da bu zmekša precednika kerega su zebrali SDP-ofci.

– Siniša, pa mi se pozname još dok si bil mali zbunjeni i pobožni študentek v Zagrebu, znaš da meni nemreš prodati takve fore – odgovori je Precednik, a onda na glas uz svoj dečji osmeh okupljenim Zagorcima keri su se zagledeli v njega kak v kakvega boga rekel – ima da se napravi cesta i ja ću se zalagati za to, ali neka savezna vlada najprije popravi krov mojih predsjedničkih dvora na Pantovčaku. Krov mi prokišnjava dragi moji Zagorci i Zagorke! Voda mi kapa po papirima i onda ne znam što sam napisao i mislio reći i ispadam zbunjen u javnosti! Morate me razumjeti! Nitko prvo ne radi cestu do kuće pa onda kuću! Zar nije tako?
– Tak je – zakričali su naši zagorski medijski močnici i okupljeni ugledniki, a precednik Ivo se nasmejal i dal znak da se krene dalje.

– Siniša kam sad ideme? – pital je precednik.
– Ideme na skupštinu uzgajivača konja našega zagorskega magištrata – odgovori je sa strahem župan.
– A budu štrukli? – pita je dalje precednik.
– Budu, pravi zagorski i črne vine kakve vi volite – odgovori je župan Siniša.
Odjenput je odnekud skočil HDZ-ovec pred precednika Ivu na opće zaprepaštenje okupljenih. Tjelohranitelji su ga zgrabili i da ga budu bili, no Precednik je zdigel mali prst v zrak i odma su se smirili.
– Gospodine, recite što želite – obrati se Precednik HDZ-ofcu.

– Nič, htel sum Vas same pozdraviti bez obzira kaj nisam glasal za Vas – odgovori je HDZ-ovec.
– Dečki ispričajte se gospodinu za svoju grubost – naloži je Precednik tjelohraniteljima keri su se odma ispričali, žalosni kaj nemreju isprobati svoje znanje iz borilačkih vještina.
– Siniša, gospodin HDZ-ovec ide s nama na štrukle – reke je Precednik našemu županu Siniše, keremu nije baš bile po volje, jer baš i nije voli neke HDZ-ofce, ali kad već inzistira, mora se pokoriti.
– Gospon precednik Ivo, ne mislim na Sanadera, njega nisem volil nikad, mislim na Vas, ka nete mislili kaj krivo – započel je HDZ-ovec razgovor s Precednikom – a zakaj denes niste hteli iti u Karlovec gde je proslava dana međunarodnog priznanja Republike Hrvatske kojoj ste precednik? Kaj zate kaj su tam moji iz stranke? Pa nije valjda da Vam već znači skupština uzgajivača konja nek tak važni den?

– Ne. Ne daj Bože! – odgovori je Precednik, a onda se zgrabil za lasi jer je shvati da je izgovori zabranjenu reč – BOG!
– Valjda me nisu čuli mediji – počel je paničariti Precednik
– Siniša, odmah dođi ovdje – zakričal je Precednik v panike.
– Kaj se zgodile? – ves v panike pital je Siniša sav v strahu da Precednika nisu ponudili kakvim pokvarenim taljanskim vinem tam v tvornice koju je posetil.

– Budu me čuli! Ima da me zapamtiju do groba – misli si je Župan.
– Ivek, kaj Vam je? – sinovski je pital župan Siniša precednika Ivu.
– Izgovori sam onu reč koja se ne izgovara? – odgovori je sav bled Precednik
– Ivo Sanader? – pital je Župan.
– Kakvi Sanader! Siniša! Pa jesi li ti pri sebi? – skoro se izderao Precednik na Sinišu, ali nije jer je voli tog Zagorca koji se rad vučil dok je študiral.

– Rekel sam Bog – odgovori je drščući Precednik.
– Ne sekirajte se Precedniče – rekel je utješno HDZ-ovec – Bog Vas nije čul, a ak i je, ne Vam zameril. Pa pri nas v Zagorju ga stalno spominju, uglavnom kuneju od malena, pa još nikoga nije zato uništil. Bog Vam je dober, ima Vas rad bez obzira kaj se hvalite kak vas On ne zanima. Bog razmeje vas političare, zna da ponekad govorite kaj ne mislite, i delate kaj ne govorite – zaključi je HDZ-ovec.

– Dobro – smireno je odgovorio Precednik, veselo stisnul k sebi našega magištrata Sinišu i zakričal – IDEMO DALJE!
– Precedniče, to je HDZ-of slogan – upozoril je župan Siniša, pogledavši u smjeru novinara.
– Sinek, daj se male opusti! Koga briga! IDEME NA ŠTRUKLJE! – odgovori je precednik Ivek.

Napomena: Svaka sličnost sa stvarnim osobama je namjerna! Najte nič zameriti ni vi levi ni vi desni. Uvek se moreme najti na štrukljima. Prosim Vas same da ak me već bute zvali, nek nam igraju Podvinčani onu – i ja bi štel znati kak gospon postati, bogčije ove meni je dost!